Deca imaju izuzetnu sposobnost da brzo usvajaju nove jezike, a pitanje kada je pravi trenutak za njihov početak učenja jezika često izaziva rasprave. Stručnjaci se slažu da je što ranije izlaganje jeziku korisno za dečji razvoj.
Razvoj jezičkih sposobnosti kod dece je najizraženiji u ranom detinjstvu. Mozak je tada programiran da apsorbuje zvukove, reči i gramatiku iz okruženja. Studije ukazuju na to da su deca koja su izložena višejezičnom okruženju od ranog detinjstva bolja u razumevanju jezika i razvijanju bolje kognitivne sposobnosti.
Učenje stranih jezika, takođe, doprinosi kulturnoj osvešćenosti. Deca koja su izložena stranim jezicima imaju veću šansu da razviju empatiju prema drugim kulturama i da postanu globalno osvešćena. Otvorenost, tolerancija i prilagodljivost su vrednosti koje se razvijaju kroz učenje stranih jezika.
Važno je naglasiti da deca u ranom detinjstvu imaju izuzetnu lakoću u učenju jezika. Uz pravilan pristup, deca mogu da razviju prirodan osećaj za jezik i postanu veoma vešta u komunikaciji.
Mlađa deca često pokazuju veću motivaciju za učenje jezika. Njihova radoznalost i interesovanje za svet oko sebe čine ih otvorenim za istraživanje i igru. Treba iskoristiti tu njihovu prirodnu motivaciju jer može biti veoma korisna za njihov napredak u učenju jezika.
Ipak, važno je napomenuti da kvalitetan program učenja igra ključnu ulogu u pravilnom razvoju jezičkih veština kod dece. Strukturisane aktivnosti, igre, pesme i interakcija sa jezičkim modelima doprinose efikasnom učenju jezika.
Što ranije deca počnu da uče strane jezike, to su veće šanse da razviju jezičke sposobnosti i kognitivne veštine. Pravilan pristup, podrška i kvalitetan program učenja su ključni za uspeh u njihovom jezičkom razvoju.
